O roditeljstvu

Jana u čekaonici Doma zdravlja čeka na ćerkin pregled. Ćerkica je trenutno zauzeta novom zvečkicom, što je Jani redak trenutak, pa uspeva da vidi da je došla u flekavoj trenerci. Primetila je, u odrazu nekog izloga usput, da se nije očešljala već nosi punđu od prekjuče, al eto, ostatke mleka vidi tek sad. U čekaonicu ulazi Janin muž Jovan, kome je rekla da ne mora da izlazi sa posla, i još jedna žena. Jovan prilazi Jani, poljubi je, ali ona jedva primećuje jer je fokusirana na skockanu ženu koja je ušla sa sinom. Nije ona izuzetno doterana, ali se vidi da vodi računa i o sebi kako izgleda, ne samo o detetu. Oseća ljubomoru i razmišlja “Sigurno ima mnogo pomoći, pa tako uspeva i to da izvede. “

Doterana Jelena kako je ušla videla je poljubac izmedju Jane i Jovana. “Mora da im onda sve ostalo samo teče.” Osetila je na trenutak kao da ju je to zapeklo negde ispod grudi, jer se ne seća kad su se ona i njen muž poljubili. Jedva i razgovaraju, ako i do toga dođe to je radi rasporeda obaveza ili rasprave oko načina vaspitavanja. Sklanja kosu sa lica razmišljajući kako je uspela lepo da se isfenira, ali verovatno samo za doktorku kod koje čeka, jer sumnja da će je još neko uopšte primetiti danas.

Jovan još nije seo, verovatno ni neće, jer će stajati oko ćerke. Gleda svoju ženu i razmišlja kako deluje tako opušteno kad njihova malena ima temperaturu. “Jani sve nekako prirodno ide.” Nikad nije mislio da je moguće ovoliko brinuti. Da će se preispitivati za svaki korak, u stalnom strahu da ne pogreši. U strahu da ne liči na svoje roditelje.

Ovo je kratka priča koja nije samo priča o prilagođavanju na roditeljstvo i njegovim različitim licima.

Roditeljstva nisu slična samo po onome što vidimo.